“Postoji snaga koja se nikada ne gubi. Snaga tradicije, snaga porodice, snaga ljubavi.”
– Milan Spasić
Vinarska kuća Spasić osnovana je 1999. godine. Najstariji zapisi o bavljenju grožđem Spasićevih je dokument iz Zavičajnog muzeja, iz 1856.godine, tako da njihova tradicija datira od davnina. Porodična kuća i pripadajuća Vinarija Spasić nalazi se duboko u podnožju brda u Župi.
Vinarija je kapaciteta oko 200.000 litara. Poseduju sopstvene zasede na 7 ha. Vinogradi su im svega nekoliko minuta udaljeni od vinarije.
U Župi je prava retkost naći vinograd veći od hektara, ali upravo taj diverzitet podloga, položaja, pa i panorama jeste možda najveće župsko blago koje je čini tako jedinstvenom. A tu negde u tom prirodnom lavirintu nalazi se i mali, stari vinograd u kome se krije originalna srpska autohtona tamjanika.
Spasićima je lična pasija ova sorta koja traje dugo,kao i njihova vina i sama porodična tradicija. Njihov stav i odnos prema tamnjanici i sopstvenom nasleđu duboko je urezan u kratkoj rečenici na etiketi njihove tamnjanike "Spasićima je tamnjanika sudbina".
Spasićeva triologija tamjanike- S.Ć
Tamnjanika je sorta koju su u životu održali upravo Spasići:
“Najveći broj tamnjanika u Župi i širom Srbije su iz vinograda mog dede površine 20 ari, jednog od retkih koji nije uništen posle Drugog svetskog rata. Jeste bilo te neke tamjanike, ali sporadično po vinogradima, 10-15 čokota. Međutim, jedini u celini od iste sorte bio je ovaj. A taj je bio star, niko ne pamti koliko. Rođen sam 1973. godine i već tada su tvrdili da mu je preko 100 godina, što znači da datira pre filoksere. Na žalost, 80-ih je iskrčen i nov posađen materijalom iz njega, odakle se sve vreme uzimaju vioke, pa zato možemo reći kako je tamnjanika odatle krenula da se širi.” – kaže Milan.