Chardonnay (Šardone)

Chardonnay je jedna od najpopularnijih i najrasprostranjenijih belih sorti grožđa. Nastala je u vinskom regionu Burgundije u istočnoj Francuskoj, ali se sada uzgaja svuda gde se vino proizvodi, od Engleske do Novog Zelanda.

Istorija

Naziv Chardonnay je vezan za istoimeno burgundsko selo u regionu Maĉon, a izveden od reči cardonnacum, što znači „mesto korova“. Prvi put se spominje 1763. godine u zapisima opata Tainturiera, gde se Chardonnay navodi kao sinonim za Pineau Blanc (Pinot Blanc). Zbog brojnih morfoloških sličnosti sa Pinot Blancom, genetske osobine Chardonnaya priznate su tek 1872. godine, tokom vinogradarske izložbe u Lionu.

Geografska distribucija

Chardonnay je jedna od najrasprostranjenijih sorti grožđa, sa 210.000 hektara širom sveta. Najveće površine zasada se nalaze se u Francuskoj, SAD-u i Australiji. Zbog ranog sazrevanja može da uspeva u vinskim regionima sa kratkom vegetacijom, a u regionima kao što je Burgundija, može se ubrati pre nego što padne jesenja kiša i izazove trulež. Najznačajniji vinogradi u Australiji nalaze se na jugu, u New South Walesu, posebno u regiji Hunter Valley i Viktoriji. U Evropi, osim u Francuskoj, chardonnay se uzgaja i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, kao i u gotovo svim drugim zemljama u kojima se gaji vinova loza. Na afričkom kontinentu gaji se u Južnoj Africi.  Iako je ukupna površina pod vinogradima u Srbiji relativno mala, poslednjih petnaest godina se primećuje intenzivnije povećanje broja zasada ove sorte.

Izvor: Pixabay

                                                                                            Karakteristike

Loza: Čokot je srednjeg vegetativnog potencijala. List je srednje kupan, trodelan, sa peteljkinim sinusom u obliku slova „U“. Liska je svetlo zelena i ravna. Zubci duž ivice lista su oštri i nepravilni. Cvet je dvopolan.  
Plod: Grozdovi su relativno mali do srednje veliki (60 do 150g), cilindričnog ili konusnog oblika, čvrsti, sa kratkom peteljkom. Sok grožđa je bezbojan, sa nežnom sortnom aromom.
Vino: Za krajnji rezultat Chardonnay vina utiču dve odluke -  malolaktična fermentacija i stepen uticaja hrasta koji se koristi za vino. Vina koja ne prođu kroz malolaktičnu fermentaciju imaće više ukus zelene (nezrele) jabuke. Hrast daje arome kao što su karamel, dim, začin, kokos, cimet, karanfilić i vanila. Niže temperature fermentacije proizvode više „tropskih“ voćnih ukusa poput manga i ananasa.

Agrobiološka svojstva

Chardonnay brzo počinje da gubi kiselost kako sazreva. Za proizvodnju penušavog vina, grožđe će se brati rano i blago nezrelo da bi se održao nivo kiseline. Chardonnay spada u sorte sa umerenim prinosom (7 do 12 hiljada kg/ha). Najbolje rezultate postiže na toplim, manje kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Umereno je osetljiv na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan. Otporan je na zimske mrazeve – izdržava temperature i do -25ºC. Grožđani sok ima udeo šećera od 20-24%, a udeo kiselina je od 6 do 8 g/l.

Sinonimi

Chardenet, Chardenai, Chardenay, Chaudenay i Chardennet, Pinot Chardonnay.

Slaganje sa hranom

Mlado vino iz regija sa nešto hladnijom klimom savršeno se kombinuje sa jelima od morskih plodova, ribe pripremljene na pari ili pečene na roštilju, piletine, testenina i rižota sa raznovrsnim povrćem. Voćni nebarikirani ili blago barikirani Chardonnay iz malo toplijih klima složiće se sa lososom, piletinom ili testeninom u kremastom sosu, zatim salatama na bazi šunke, piletine i sireva, kao što je salata s piletinom i cezar salata. Sjajno se uklapa sa ramstekom na žaru ili sa junetinom sa pečurkama. Zreli Chardonnay se savršeno uparuje sa finim jelima poput brancina sa pireom od komorača, specijalitetima od školjki, kao i sa jelima i unmcima od belog tartufa.