Merlot

Merlot je sorta crnog grožđa tamno plave boje poreklom iz Francuske. Jako je cenjena sorta jer nudi mnogo mogućnosti za spravljanje vina. Merlo je po uzgoju treće vinsko grožđe na svetu.

Istorija

Merlot je ime dobio po starofrancuskoj reči "merle" što znači kos. DNK analizom je utvrđeno da Merlot vodi poreklo od sorti Cabernet Franca i Magdeleine Noire des Charentes. Prvi put se zvanično pominje 1784. u beleškama lokalnog zvaničnika Bordoa koji je označio vino napravljeno od Merlot grožđa u regionu Libourne kao "jedno od najboljih u vina današnjice". Do XIX veka se redovno sadi u oblasti Medoc, na levoj obali reke Gironde. I pored burne istorije, gde je u jednom trenutku zbog bolesti bila zabranjena sadnja, Merlot je uspeo da se izbori i postane jedna od najrasprostranjenijih sorta grožđa danas.

Geografska distribucija

Merlot sorta je narasprostranjenija u svojoj domovini – Francuskoj u Bordo regiji gde zauzima oko 115 000 hektara, što čini dve trećine ukupnih zasada u svetu. Na drugom mestu je Italija. Gde najviše zasada ima u oblasti Veneto i Toskana, zatim slede Sjedinjene Države (Kalifornija, Vašington), Španije, Rumunija i Čile.  Znatni broj vinograda se nalaze i u Južnoj Africi, na Novom Zelandu, Australiji. Merlot je poslednjih godina dobio na popilarnosti. Najviše zasada ima u Jafodini, Šumadiji i Negotinskoj krajini.

Izvor:kstudio, Freepik

Karakteristike

Loza: Jaka i snažna. Listovi su srednje veličine, petougaoni sa peteljkama u obliku slova „U“. Ima muške i ženske cvetove. Gornja površina je svetlo zelena, donja je maslinasto zelene boje.
Plod: Grozd je cilindričnog oblika, bobice su srednje veličine plavo-crne boje, sa tanjim pokožicom.
Vino: Merlot daje vino sa nižim nivoom tanina, te je pogodan i za kupažu. Ukus vina zavisi od podneblja uzgoja. U toplim krajevima ima voćne arome boičastog voća, dok u hladnijim krajevima vina imaju herbalne arome. Vina mogu sadržati od 13,5% - 14,5% alkohola.

Agrobiološka svojstva

Merlot je prilično izdržljiva sorta i rodna sorta. Prinosi zavise kako od klime, tako i od sastava zemljišta. Veoma je adaptilna sorta, pa mu odgovara kako peskovito, tako i glinovito zemljište. Period sazrevanja je od 153-164 dana. Sadrži 18 -22% šećera i 6-8 promila kiseline. Otporan je zimske na mrazeve, a osetljiv na filokseru i na pepelnicu..

Sinonimi

Alicante, Bégney, Bidalhe, Bigney rouge, Bini Ruzh, Bioney, Bordeleza belcha, Crabutet Noir Merlau, Hebigney, Higney rouge, Langon, Lecchumskij, Médoc noir, Merlaut, Merle, Merleau, Merlô, Merlot noir, Merlot black, Merlot blauer, Merlot crni, Merlot nero, Odzhaleshi Legkhumskii, Picard, Plant Médoc, Saint-Macaire, Sème de la Canau, Sémillon rouge, Sud des Graves, Vidal, Vini Ticinesi, Vitrai.

Slaganje sa hranom

Zahvaljujući svojim niskim taninima i niskoj kiselosti, Merlot se slaže sa širokim spektrom hrane. Merlot lakog tela se dobro slaže sa škampima i kozicama, jelima od lososa, kao i jelima sa pečurkama. Odličan je izbor i uz pastu i pice, kao i uz jela sa piletinom. Zreliji Merlot će se odlično slagati uz jagnjeće i teleće pečenje i mesa sa roštilja. Takođe će se odlično uklopiti i uz meka sireve poput Brie, Camembert, Gouda i Gruyere.