Mnogi smatraju da je brz i lak put od uzgoja grožđa za vino do samog pakovanja i prodaje, ali postoji mnogo faktora koji utiču na samu proizvodnju i na koji način će svaka nova berba izgledati i da li će biti uspešna.
U ovom članku polazimo od nekih glavnih termina u vinogradarstvu.
Terroir
Reč terroir uzeta je iz francuskog jezika i za sada se u srpskom jeziku ne nalazi adekvatan i dostojan prevod. Sam pojam terroira kompleksna je konstrukcija poimanja vina kao proizvoda majke prirode i njenih uticaja. Terroir u jednoj reči sažima sve uticaje različitih vrsta tla, nadmorske visine, položaja prema suncu i položaja i nagiba vinograda. Takođe, terroir uzima u obzir i visinu temperature, ekstreme i proseke, količinu padavina, brzine i smerove vetrova, ukupan broj sunčanih sati, učestalost magle i sl. Terroir pretpostavlja da je uticaj čoveka veoma mali kao tvorca vina, pa se tako Francuzi mnogo skromnije obraćaju vinaru nazivajući ga vigneron, ili u prevodu uzgajivač grožđa.
Filozofija terroira najčvršće je, u filozofiji proizvodnje vina, ukorenjena u francuskoj pokrajini Burgundiji, gde jedan vinar od jedne sorte grožđa, uzgojene i pretvorene u vino na isti način, kao završni proizvod dobije dva potpuno različita vina. Posle samog rasta i rađanja grožđa u vinogradu polako počinje čovek da upliće svoj uticaj u procesu rađanja vina. Prvi korak u tom procesu je berba.
Berba
Berba je jako kompleksna radnja koja zahteva mnogo iskustva, umešnosti a ponekad i sreće da bi sve ispalo onako kako vinar želi. Mnogo faktora je potrebno da se poklopi pa da jedna berba bude uspešna i da se eventualne greške ne odraze kasnije na vino. Berba može da bude ručna i mašinska. I jedna i druga imaju svoje prednosti i mane pa ih i danas i neki od najvećih vinara iz Bordoa, proizvođači Grand Cru Classe vina, kombinuju. Kada su u pitanju stari vinogradi i vinogradi ograničene površine i malih prinosa tada se uglavnom koristi ručni vid berbe.
Mašinska berba je dosta brža i efikasnija ali ima manu da pored samih grozdova ubacuje i dosta lišća i nekih nepoželjnih delova vinograda, pa je potrebna naknadna pažljiva klasifikacija. Postoje u nekim regijama i posebni oblici berbe koji jako utiču na stil dobijenog vina, pa se tako na primer berba u Sauternes-u obavlja u takozvanim talasima i ume ponekad da traje i po nekoliko nedelja, u cilju probirne berbe samo onih grozdova koji su zahvaćeni plemenitom plesni.
Neposredno nakon berbe kreće proces stvaranja vina koji se deli u nekoliko faza. Prva faza je transport grožđa u vinariju.
Transport
Transport grožđa bi trebalo da se obavi što je brže moguće da bi se izbeglo zagrevanje grožđa. U tu svrhu se u nekim delovima sveta berba obavlja ili u toku noći ili u ranim jutarnjim satima. Često se dodaje suvi led da bi se smanjilo prisustvo kiseonika i da bi se održavala temperatura grožđa. Takođe je poželjno da se plodovi ubiraju i transportuju u manjim gajbicama da ne bi došlo do nekontrolisanog pritiska na donje slojeve ubranog ploda i na taj način do gubljenja dragocenog soka. U modernim i dobro opremljenim vinarijama postoji prostorija određena za prijem grožđa ima kotrolisanu temperaturu i u njoj grožđe dostiže idealnu temperaturu pre odlaska na presovanje.
.svg)
